Развој вишег и високог образовања на Косову и Метохији почиње оснивањем прве Више педагошке школе у Приштини, школске 1958/59. године. Први факултет који је почео са радом био је Филозофски – основан школске 1960/61. године, из којег су 20 година касније настала два факултета: Филозофски и Природно-математички, да би се 1989. године Филозофски разгранао на: Филозофски и Филолошки. Правно-економски факултет основан је 1961/62. године и из њега ће се, такође развити два факултета: Правни и Економски. Технички факултет у Приштини почео је са радом школске 1965/66. године. У циљу стварања услова за бољу здравствену заштиту и унапређење научно-истраживачког рада 1969. године основан је и Медицински факултет. Наведени факултети били су у саставу Универзитета у Београду све до 1970. године и на њима се настава одвијала на српском језику.
Универзитет у Приштини основан је Законом о оснивању Универзитета у Приштини 18. новембра 1969. године. У састав Универзитета у Приштини ушли су факултети са седиштем у Приштини, а касније и остали факултети, као и седам виших школа. Универзитет у Приштини је у складу са Законом о оснивању ове установе организовао наставни процес на српском и албанском језику.
Након доношења Закона о универзитету 1992. године. Универзитет у Приштини је у свом саставу имао четрнаест факултета, од којих дванаест са седиштем у Приштини: Економски, Медицински, Правни, Природно-математички, Пољопривредни, Филозофски, Филолошки, Факултет за физичку културу, Факултет уметности, Грађевинско-архитектонски, Електротехнички и Машински факултет; један са седиштем у Косовској Митровици – Рударско-металуршки и један са седиштем у Призрену – Учитељски факултет. На свим факултетима усаглашавају се нови наставни планови са истородним факултетима у Републици. Стварањем одговарајућих услова за пријем студената на основне, специјалистичке и магистарске студије, уз континуирани пријем наставног кадра, Универзитет у Приштини постао је један од најотворенихих универзитета у Србији. Поред образовне и научне делатности Универзитет је обављао и издавачку делатност. Квалитетом наставе и научноистраживачког рада, успостављањем међууниверзитетске и међународне сарадње, Универзитет у Приштини постао је равноправни члан породице универзитета у Србији.
Настава на албанском језику од школске 1991/92. године самоиницијативно се издвојила, тако да је дошло до формирања паралелног образовног система. Факултети Универзитета у Приштини наставе на српском језику наставили су да обављају образовну и научну делатност у оквиру јединственог образовног система Републике Србије. Hакон договора постигнутог између тадашњег председника Слободана Милошевића и Ибрахима Ругове 1. септембра 1996. године, уз посредовање Заједнице „Сент Еуђидио“ потписан je Споразум о образовању. На основу тог Споразума формирана је Комисија „3+3“, која је 23. марта 1998. године припремила договорене мере за примену Споразума о образовању, када албански наставници, сарадници и студенти пристају да се врате у оквир образовног система Републике Србије. Чланове Комисије „3+3“ са албанске стране сачињавали су: Фехми Агани, Абдул Рама и Реџеп Османи; са српске стране били су то представници државних органа Републике Србије: Ратомир Вицо, Горан Перчевић и Добросав Бјелетић, уз присуство чланова Заједнице „Сент Еуђидио“: монсињора Вићенца Палие, професора Роберта Мароцо дела Рока и доктора Мариа Ђира. Након утврђених рокова и термина за реализацију договорених мера за „нормализацију“ образовног система, дошло је до потпуног одвајања универзитетских објеката (студентски домови, менза, библиотека), односно до физичког одвајања наставника, сарадника и студената српске и албанске националности. На основу поделе Комисије „3+3“ Албанцима је припало 60% универзитетског простора, Србима 35% и Турцима 5%.
Нажалост, током НАТО агресије на нашу земљу, око 1.500 наставника, сарадника и свих запослених на Универзитету у Приштини, заједно са 16.000 студената, који су наставу слушали на српском језику, протерано је са факултета, узурпирана је комплетна имовина и никада им није био омогућен повратак.
После бруталног прогона из Приштине, Универзитет у Приштини је по одлуци државе Србије привремено измештен у Крушевац, са још неколико факултета, док су поједини факултети своју делатност обављали у: Косовској Митровици, Лепосавићу, Врању, Блацу, Варварину. Одлуком Владе Републике Србије („Сл. гласник РС“ бр. 60/01) крајем 2001. године Универзитет у Приштини прелази у Косовску Митровицу која је одређена као привремено седиште Универзитета. Постепено и поступно сви факултети који су били у саставу Универзитета враћају се на простор Косова и Метохије